Blog

U prethodnom času smo napravili kostur za naš gostujući dnevnik, blog ili čet. Sada treba da dodamo funkcionalnost. U ovom času ćemo zapisivati naše unose u fajlove i prikazivati unose iz fajlova.

PHP poseduje mnogo funkcija za rad sa fajlovima, mi ćemo razmotriti neke od njih. Verovatno će vaš sajt u realnosti zapisivati podatke u bazu podataka (u to sam siguran), tako da ćemo razmotriti samo neke funkcije da biste razumeli suštinu. Rad sa bazom ćemo proučiti kasnije.

Ako nemate fajlove koje smo pravili u prethodnom času, vratite se i skinite ih.

Verovatno mislite da je prerano odmah u trećem času početi rad sa MySQL bazom podataka. Ali verujte, nije tako. Učiti PHP kao jezik za web programiranje, a ne učiti kako da radi sa bazom podataka, isto je kao imati računar bez interneta. Možete raditi na takvom računaru, ali nemate gde da dobijete informacije. Zato zagrizimo i počnimo da pišemo SQL upite za bazu, čak i ako ne znamo ništa o SQL jeziku.

U prethodnom času smo pravili konekciju sa bazom podataka. U ovom času ćemo kreirati tabele za naš budući sajt. Prvo ćemo dodati ime baze podataka u klasu simpleCMS:

U prethodnom času smo kreirali tabelu za naš sajt. U ovom času ćemo poboljšati našu tabelu i početi rad sa bazom podataka: unositi podatke i dohvatati podatke iz tabele. Mislim da neće biti ništa komplikovano, pa hajde da počnemo.

Prvo predlažem da unapredimo tabelu messages. Sada u njoj postoje polja za podatke, ali treba dodati još jedno polje za numeraciju zapisa. Ako pogledate Drupal bazu, u tabeli node postoji polje nid po kome se numerišu nodovi. Isto tako treba napraviti i za našu tabelu messages.

Već smo se upoznali sa MySQL operatorima kao što su SELECT, INSERT INTO, sada je vreme da naučimo kako da ažuriramo već unete podatke u bazu. Za to ćemo koristiti SQL operator UPDATE. Ali prvo, hajde da izmenimo naš fajl index.php i dodamo obradu još jednog puta. Pronađite sledeći kod:

В прошлом уроке мы разобрались как добавлять новые методы к нашему управляющему классу simpleCMS, теперь давайте добавим еще один метод удаления записи delete().

Добавлять мы будем метод как обычно:

public function delete($mid){
    
}  

 Как вы видите мы передаем параметр $mid - id нашей записи. Если вы вспомните прошлый урок, то мы решили использовать другой способ передачи параметра, напрямую из get-запроса, а сейчас мы попробуем передавать параметр другим путем.

Pre nego što počnemo sa pisanjem ovog časa, dugo sam razmišljao kako je najbolje predstaviti upite sa JOIN operatorima. Razlog je što je JOIN operator potreban za izvlačenje podataka iz više tabela odjednom. Pošto nam treba još jedna tabela, napravićemo je. Predlažem da napravimo tabelu za fajlove koje ćemo učitavati putem forme već u ovom času. Tako ćemo imati čas sa dve različite teme: rad sa bazom podataka i rad sa formama.

Počećemo verovatno sa dodavanjem polja za učitavanje fajla. Da bi forma mogla da učitava fajlove, potrebno je dodati tip forme u njene parametre:

U MySQL se upiti sa JOIN operatorom mogu praviti na različite načine. Pokušaćemo da razmotrimo sve ove vrste upita. Evo spiska svih upita koji uključuju JOIN:

1. INNER JOIN
2. LEFT JOIN
3. LEFT JOIN bez preseka sa desnom tabelom
4. RIGHT JOIN
5. RIGHT JOIN bez preseka sa levom tabelom
6. FULL OUTER
7. FULL OUTER gde je leva ili desna tabela prazna

Evo ilustracije za ove vrste JOIN-a:

U prethodnim lekcijama smo naučili kako pisati upite prema bazi podataka, tako da ćemo se sada manje baviti pisanjem upita, a više ćemo ih vežbati. Takođe ćemo kombinovati pisanje upita sa učenjem drugih mogućnosti PHP-a, pa ćemo početi sa obradom slika. U jednoj od prethodnih lekcija već smo učitali fajlove, imamo čak i tabelu Files za učitane fajlove. Hajde sada da učitavamo slike u istu tabelu. Ali prvo treba da dodamo polje za učitavanje fotografije u formu za kreiranje sadržaja.

Kreiranje sajtova na CMS platformama nije ograničeno samo na Drupal, Joomla i Wordpress. Većina sajtova u svetu napravljena je na sopstvenim, ručno pisanih CMS-ovima. Iako je napisano mnogo koda u PHP-u, programeri vrlo često koriste sopstvene razvojne platforme. Hajde da pokušamo da razumemo zašto koristiti sopstvenu CMS.