Na prethodnim lekcijama sam već pisao o sledećim tipovima podataka u PHP-u: logički, celobrojni, decimalni, tekstualni, nizovi. U ovoj lekciji ću govoriti o još jednom tipu podataka dostupnom u PHP-u - objektu.
Objekti su donekle slični nizovima, objekti mogu sadržavati različite tipove podataka kao i nizovi: brojeve, tekst, nizove pa čak i druge objekte.

Objekti mogu sadržavati druge tipove podataka, kao nizovi. Te podatke nazivamo svojstvima (poljima) objekta. Takođe, objekti mogu sadržati funkcije u sebi, te funkcije nazivamo metodima.

Ako ste pročitali prvi deo PHP lekcija, onda već znate bar osnove pisanja PHP koda. U ovom delu ćemo dublje istražiti jezik i učiti o:

U svakodnevnom životu informacije dobijamo preko televizije, radija, interneta, kroz direktnu komunikaciju. Sajtovi takođe dobijaju informacije od korisnika, ali to rade na poseban način, kroz forme. Forme možemo uporediti sa anketama ili obrascima koje popunjavamo prilikom podnošenja zahteva u neku službenu instituciju. Iako je broj elemenata u formama ograničen, one omogućavaju da se od korisnika uzmu sve potrebne informacije za rad sajta.

Da bi vam ovaj čas bio korisniji, preporučujem da pročitate lekcije o HTML formama.

U prethodnom času smo napravili kostur za naš gostujući dnevnik, blog ili čet. Sada treba da dodamo funkcionalnost. U ovom času ćemo zapisivati naše unose u fajlove i prikazivati unose iz fajlova.

PHP poseduje mnogo funkcija za rad sa fajlovima, mi ćemo razmotriti neke od njih. Verovatno će vaš sajt u realnosti zapisivati podatke u bazu podataka (u to sam siguran), tako da ćemo razmotriti samo neke funkcije da biste razumeli suštinu. Rad sa bazom ćemo proučiti kasnije.

Ako nemate fajlove koje smo pravili u prethodnom času, vratite se i skinite ih.

Verovatno mislite da je prerano odmah u trećem času početi rad sa MySQL bazom podataka. Ali verujte, nije tako. Učiti PHP kao jezik za web programiranje, a ne učiti kako da radi sa bazom podataka, isto je kao imati računar bez interneta. Možete raditi na takvom računaru, ali nemate gde da dobijete informacije. Zato zagrizimo i počnimo da pišemo SQL upite za bazu, čak i ako ne znamo ništa o SQL jeziku.

U prethodnom času smo pravili konekciju sa bazom podataka. U ovom času ćemo kreirati tabele za naš budući sajt. Prvo ćemo dodati ime baze podataka u klasu simpleCMS:

U prethodnom času smo kreirali tabelu za naš sajt. U ovom času ćemo poboljšati našu tabelu i početi rad sa bazom podataka: unositi podatke i dohvatati podatke iz tabele. Mislim da neće biti ništa komplikovano, pa hajde da počnemo.

Prvo predlažem da unapredimo tabelu messages. Sada u njoj postoje polja za podatke, ali treba dodati još jedno polje za numeraciju zapisa. Ako pogledate Drupal bazu, u tabeli node postoji polje nid po kome se numerišu nodovi. Isto tako treba napraviti i za našu tabelu messages.

Već smo se upoznali sa MySQL operatorima kao što su SELECT, INSERT INTO, sada je vreme da naučimo kako da ažuriramo već unete podatke u bazu. Za to ćemo koristiti SQL operator UPDATE. Ali prvo, hajde da izmenimo naš fajl index.php i dodamo obradu još jednog puta. Pronađite sledeći kod:

В прошлом уроке мы разобрались как добавлять новые методы к нашему управляющему классу simpleCMS, теперь давайте добавим еще один метод удаления записи delete().

Добавлять мы будем метод как обычно:

public function delete($mid){
    
}  

 Как вы видите мы передаем параметр $mid - id нашей записи. Если вы вспомните прошлый урок, то мы решили использовать другой способ передачи параметра, напрямую из get-запроса, а сейчас мы попробуем передавать параметр другим путем.

Pre nego što počnemo sa pisanjem ovog časa, dugo sam razmišljao kako je najbolje predstaviti upite sa JOIN operatorima. Razlog je što je JOIN operator potreban za izvlačenje podataka iz više tabela odjednom. Pošto nam treba još jedna tabela, napravićemo je. Predlažem da napravimo tabelu za fajlove koje ćemo učitavati putem forme već u ovom času. Tako ćemo imati čas sa dve različite teme: rad sa bazom podataka i rad sa formama.

Počećemo verovatno sa dodavanjem polja za učitavanje fajla. Da bi forma mogla da učitava fajlove, potrebno je dodati tip forme u njene parametre: