U prošloj lekciji upoznali smo se sa if operatorom. If operator nam omogućava da proverimo da li je uslov tačan i u zavisnosti od rezultata izvršimo željene radnje.

Zamislimo sada da treba da izvršimo deset provera i u zavisnosti od rezultata izvršimo jednu od deset radnji. Naravno, možemo to zapisati i kroz if:

U prošloj lekciji smo obradili korišćenje funkcija u PHP-u. Sada ćemo se malo dublje pozabaviti njihovom upotrebom. Do sada smo razmatrali funkcije ovakvog tipa:

<?php
function myFunction(){ // definicija funkcije

}

$x = myFunction(); // poziv funkcije
?>

Ali šta se dešava ako pozovemo funkciju unutar njenog tela?

Prethodno smo razmatrali samo numeričke i string promenljive, a u ovoj lekciji upoznaćemo se sa nizovima. Nizovi mogu da sadrže i numeričke i string promenljive. Zato se oni i zovu nizovi.

Već znamo različite tipove podataka i neke funkcije za rad sa njima. Zapravo, u PHP-u postoji mnogo već gotovih funkcija, za pregled svih njih bio bi potreban ne jedan udžbenik, zato ćemo razmotriti samo neke od njih. Počnimo sa time kako napraviti niz od stringa i obrnuto, iz stringa niz.

PHP iz niza u string - implode()

Hajde da pogledamo primer:

Na prethodnim lekcijama sam već pisao o sledećim tipovima podataka u PHP-u: logički, celobrojni, decimalni, tekstualni, nizovi. U ovoj lekciji ću govoriti o još jednom tipu podataka dostupnom u PHP-u - objektu.
Objekti su donekle slični nizovima, objekti mogu sadržavati različite tipove podataka kao i nizovi: brojeve, tekst, nizove pa čak i druge objekte.

Objekti mogu sadržavati druge tipove podataka, kao nizovi. Te podatke nazivamo svojstvima (poljima) objekta. Takođe, objekti mogu sadržati funkcije u sebi, te funkcije nazivamo metodima.

Ako ste pročitali prvi deo PHP lekcija, onda već znate bar osnove pisanja PHP koda. U ovom delu ćemo dublje istražiti jezik i učiti o:

U svakodnevnom životu informacije dobijamo preko televizije, radija, interneta, kroz direktnu komunikaciju. Sajtovi takođe dobijaju informacije od korisnika, ali to rade na poseban način, kroz forme. Forme možemo uporediti sa anketama ili obrascima koje popunjavamo prilikom podnošenja zahteva u neku službenu instituciju. Iako je broj elemenata u formama ograničen, one omogućavaju da se od korisnika uzmu sve potrebne informacije za rad sajta.

Da bi vam ovaj čas bio korisniji, preporučujem da pročitate lekcije o HTML formama.

U prethodnom času smo napravili kostur za naš gostujući dnevnik, blog ili čet. Sada treba da dodamo funkcionalnost. U ovom času ćemo zapisivati naše unose u fajlove i prikazivati unose iz fajlova.

PHP poseduje mnogo funkcija za rad sa fajlovima, mi ćemo razmotriti neke od njih. Verovatno će vaš sajt u realnosti zapisivati podatke u bazu podataka (u to sam siguran), tako da ćemo razmotriti samo neke funkcije da biste razumeli suštinu. Rad sa bazom ćemo proučiti kasnije.

Ako nemate fajlove koje smo pravili u prethodnom času, vratite se i skinite ih.

Verovatno mislite da je prerano odmah u trećem času početi rad sa MySQL bazom podataka. Ali verujte, nije tako. Učiti PHP kao jezik za web programiranje, a ne učiti kako da radi sa bazom podataka, isto je kao imati računar bez interneta. Možete raditi na takvom računaru, ali nemate gde da dobijete informacije. Zato zagrizimo i počnimo da pišemo SQL upite za bazu, čak i ako ne znamo ništa o SQL jeziku.