Uvod u programiranje PHP

Svak od nas se na neki način, barem na svakodnevnom nivou, bavio programiranjem. Najjednostavniji primer takvog programiranja je namestiti alarm za odgovarajuće vreme kako bismo se na vreme probudili. Tu su i mobilni telefoni, automatske mašine za pranje veša, mikrotalasne pećnice, regulatori na frižiderima, tajmeri na televizorima i slično.

Bilo koja mašina, uključujući i računar, u svom radu izvršava one komande koje je čovek posebno sastavio. Što je tehnika složenija, to može obaviti veći broj operacija. Trenutno je računar jedan od najsloženijih tehničkih uređaja. Može rešavati najteže zadatke. Međutim, da bi računar mogao da rešava takve zadatke, čovek mora da napiše posebnu programsku naredbu na jednom od programskih jezika.
Programski jezici (PJ) za računare počeli su da se razvijaju od sredine 50-ih godina XX veka. Danas postoji više od 2500 različitih programskih jezika i njihovih varijanti. Za rešavanje većine zadataka može se koristiti bilo koji od njih.

Čitav skup programskih jezika može se podeliti u dve grupe: jezici niskog nivoa i jezici visokog nivoa. Jezici niskog nivoa (kao što su asembleri) razumljivi su samo računaru i uskom krugu visokokvalifikovanih programera, zato ih nazivaju „mašinskim jezicima“. Pisanje programa na tim jezicima je složen i zahtevan proces. Većina programera koristi programske jezike visokog nivoa. Jezici visokog nivoa su razumljiviji čoveku i služe kao posrednik između čoveka i računara, omogućavajući komunikaciju sa računarom na ljudski prihvatljiv način. Za takve jezike potreban je „prevodilac“ na mašinski jezik – prevodilac (translator), ali proces programiranja se pojednostavljuje. Najpoznatiji jezici visokog nivoa su Java, C++, PHP, ASP, Ruby, Python i mnogi drugi. Svaki od njih ima mnogo verzija. PHP i ASP se uglavnom koriste na Internetu. PHP se smatra jednim od najjednostavnijih programskih jezika.
Po efikasnosti i jednostavnosti programiranja, PHP zauzima sredinu između ASP i Ruby. Zato je najprikladniji za učenje u školama. Sintaksa u svim verzijama PHP-a je skoro identična.
Za učenje je prikladna bilo koja slobodno dostupna verzija PHP-a.

Programski jezici

Programsko jezgro je formalni sistem znakova (skup naredbi) koje računar razume. Programsko jezgro definiše skup leksičkih, sintaksičkih i semantičkih pravila koja se koriste pri pisanju algoritama računarskih programa. Alfabet jezika je skup simbola koji se koriste u tom programskom jeziku.

Programsko jezgro je namenjeno da računar razume instrukcije za izvršenje određenog programa, napisanog u odgovarajućem jeziku. Programska jezika su veštački jezici. Razlikuju se od prirodnih jezika jer služe za prenos naredbi i podataka sa čoveka na računar, dok se prirodni jezici koriste samo za komunikaciju među ljudima. Programsko jezgro sadrži ograničen broj „ključnih reči“ koje su razumljive prevodiocu i stroga pravila za pisanje naredbi.

Pre nego što programer napiše program u jeziku visokog nivoa, mora da sastavi algoritam za rešavanje problema, tj. korak-po-korak plan aktivnosti koji treba izvršiti. Zato se jezici koji zahtevaju prethodno sastavljanje algoritma često nazivaju algoritamskim jezicima. Za pisanje programa može se koristiti običan tekst editor (na primer, Notepad), a zatim se pomoću kompajlera prevodi u mašinski kod, tj. dobija se izvršni program. Ali je jednostavnije i praktičnije koristiti specijalizovane programske sisteme.

Istorija PHP-a počinje 1995. godine, kada je Rasmus Lerdorf napravio jednostavnu Perl aplikaciju koja je analizirala posete njegovom CV-u na veb sajtu. Kada je ta aplikacija postala popularna i koristilo ju je nekoliko ljudi, a broj zainteresovanih je rastao, Lerdorf je nazvao svoje delo Personal Home Page Tools verzija 1 i objavio ga za slobodno preuzimanje. Od tada je popularnost PHP-a neprekidno rasla.

PHP je pogodan za početno učenje programiranja, ne samo zato što uči kako pravilno napisati program, već i kako pravilno razvijati metode rešavanja programerskih zadataka.

Spisak korišćene literature:

1. http://scholtro.narod.ru/metodika/DocMetod/Metod_posobie_PascalABC.pdf

Uvod "Metodički priručnik za programiranje na jeziku Pascal abc". Jerjomin O. F (2009.)

Članak je napravljen za potrebe obrazovanja, nauke i kulture.